Bliži se evropsko prvenstvo u mačevanju za kadete i juniore. Održaće se u Novom Sadu od 29. februara do 9. marta i okupiće se više od hiljadu takmičara iz 44 zemlje. Sa ponosom možemo reći da će jedna učenica naše škole biti učesnica na tom prvenstvu. Sledi intervju sa Anom Sel, koja je četvrta godina GAST-a. Želeli smo da saznamo nešto više o njenoj sportskoj karijeri i nadamo se da će i vas podstaći na uspeh, kao što je nas.

 

Kako si se zainteresovala za mačevanje? Šta te je privuklo?

 

 -Bila sam nestašno dete i mama nije znala šta će sa mnom  pa je odlučila da me odvede  na mačevalački trening. Zaljubila sam se u atmosferu koja je vladala u sali, bila je pozitivna i prijateljska. Osim ovoga mačevanje  je nesvakidašnji sport i nikada ga pre  nisam  videla, zato me možda još više zainteresovalo.

 

Kada si počela sa takmičenjima?

 

 -Sa takmičenjima sam počela nakon godinu dana treniranja i već na drugom takmičenju sam osvojila 3. mesto.

 

Da li ti je teško da pratiš treninge s obzirom da ideš u medicinsku školu?

 

 -Naporno jeste, ali nikada nije teško raditi nešto što voliš.

 

Da li si nekad požlela da odustaneš od treniranja?

 

 -Nikada mi nije palo na pamet da odustanem. Nadam se da će još dugo ostati tako.

 

Šta ti je glavna motivacija?

 

 -Glavna motivacija mi je to što mačevanje u Srbiji nije na zavidnom nivou pa zato nemamo još uvek medalje sa evropskog, svetskog prvenstva i olimpijskih igara, pa se nadam da ću ja biti ta koja će pomoći u unapređivanju mačevanja u Srbiji i da ću osvojiti medalju na nekom od 

tih turnira.

 

Na kojoj poziciji si u Srbiji?

 

 -Trenutno sam juniorski i seniorski prvak.

 

Kakva su ti očekivanja za evropsko prvenstvo?

 

 -Daću sve od sebe. Idem na medalju,videćemo šta će biti.

 

Koliko dugo se pripremaš za ovo prvenstvo?

 

 -Pripremam se aktivno 4 meseca. Mislim da će se svih 9 godina treniranja i iskustva isplatiti na takmičenju.

 

Kakav je osećaj biti među prvih 10 Evropljanki u mačevanju?

 

-Svakako da je sjajan osećaj biti među prvih 10 jer, kao što sam već napomenula, Srbija nije na zavidnom nivou u mačevanju, tako da je lep osećaj parirati devojkama koje imaju bolje uslove.

 

Od koga dobijaš najviše podrške i šta kažu prijatelji na tvoj uspeh?

 

-Od porodice imam najveću podršku. Od početka su uz mene, i u dobrim i u lošim trenucima moje sportske karijere. Prijatelji su ponosni na mene i takođe pružaju podršku.

 

Da li profesori imaju razumevanja ako propustiš neku od školskih obaveza zbogtreninga?

 

 -Imam tu sreću što mi predaju profesori koji tolerišu moje izostanke i što nisam baš uvek spremna za čas. Veoma sam im zahvalna na tome!

 

Kakav uticaj na tebe ima mačevanje i da li voliš treninge?

 

 -S obzirom da sam kao mala počela da trenirao, mačevanje mi je pomoglo da izgradim jednu snažnu sportsku ličnost koja se sukobljava sa preprekama koje nailaze. Naravno da volim treninge. Ne bih bila tu gde jesam da ih ne volim.

 

Planiraš li još dugo da se baviš mačevanjem?

 

 -Planiram još dugo da se bavim time, koliko god je to moguće. Nakon toga svakako da želim da ostanem tu kao trener ili sudija.

 

Šta imaš da nam kažeš za kraj?

 

 -Želim svojim Gasticama da poželim sreću na maturskim ispitima!